Značaj vitamina D za organizam

Vitamin D (kalciferol) je neizostavan činilac, ne samo adekvatnog bilansa kalcijuma i fosfora, nego i brojnih drugih procesa u organizmu. Otuda je obezbeđenje njegovih optimalnih potreba od izuzetnog značaja, kako kod dece, tako i kod odraslih i starih.

Deficit vitamina D

Dosadašnja istraživanja su pokazala da gotovo četvrtina do trećina dece, i gotovo polovina odraslih osoba, ima deficit vitamina D.
Nedostatak ovog vitamina, pored dobro poznatih posledica na skelet i zube, kao što su rahitis u detinjstvu i osteopenija, osteoporoza i ostemalacija u kasnijoj dobi, ima bitno učešće i u pojavi različitih maligniteta, pre svega debelog creva, prostate, dojke i pluća, šećerne bolesti, arterijske hipertenzije, srčane slabosti, autoimunih i alergijskih oboljenje i drugih.

Posmatrano sa biološkog aspekta, osnovni izvor vitamina D je izlaganje suncu, dok je hrana, sem retkih izuzetaka, veoma oskudna u njemu. Međutim, savremen način života praćen preteranim boravkom u zatvorenom prostoru, kao i opravdan strah od sunčanja kao uzroka kožnih maligniteta, pre svega melanoma, su velikim delom lišili čoveka njegovog osnovnog izvora vitamina D. U skladu s tim, kao i na osnovu brojnih epidemiološih istraživanja koja ukazuju na porast svih gore navedenih oboljenja u čijoj osnovi bitno učešće ima nedostatak vitamina D, usledile su preporuke da se vitamin D, bez obzira na životnu dob, mora dodatno unositi u obliku dijetetskih suplemenata ili lekova.

Preporučene doze

Prema savremenim stavovima, preporučeni dnevni unos vitamina D za uzrast od 0-18 godina iznosi 400 IJ, od 19-70 godina 600 IJ i posle 70. godine 800 IJ. Preporučeni unos vitamina D prevremeno rođene odojčadi identičan je kao kod dece rođene u terminu (400 IJ dnevno). Takođe, trudnice i dojilje ne zahtevaju više od 600 IJ vitamina D odnevno.

Vitamin D kod novorodjenčadi

Optimalna ishrana novorođenčeta i odojčeta podrazumeva unos majčinog mleka ili, ako to nije moguće, adaptirane formule kravljeg mleka. Majčino mleko obezbeđuje detetu sve vitamine osim vitamina D, dok u adaptiranim mlečnim formulama, ukoliko se unose u količini od 750 ml dnevno, ima dovoljno svih vitamina, uključujući i vitamin D. Otuda se odojčetu koji se hrane samo majčinim mlekom, kao i onom na ishrani običnim kravljim mlekom, mora svakodnevno dodati 400 IJ (10 mikrograma) vitamina D. Ukoliko se, međutim, radi o odojčetu koje se dvovrsno hrani, tj. uz podoje dobija i adaptiranu mlečnu formulu, potreba za dodatnim unosom vitamina D je srazmerno niža.

Dodavanjem vitamina D i ishrani novorodjenčadi, gotovo da su iskorenjeni rahitis, slabi misići i kasnije izrastanje zuba i njihovo brzo kvarenje.

Prevelike doze vitamina D

Vitamin D nije bezazlen ako se uzima u dozi većoj od potrebne. Jer, kao i svi drugi vitamini koji su rastvorljivi u mastima (D, A, E i K), u većim dozama može da naruši pravilan razvoj i zdravlje. Odrastao čovek moze da uzme najviše 25 mikrograma vitamina D dnevno. Ako se prekorači doza, moze doći do hiperkalcemije i i stvaranja kamenca u bubregu, a u slučaju odojčadi do zaostajanja u razvoju i napredovanju i neotpornosti prema infekcijama.

Zašto samo vitamin D bez vitamina A

Ranije preporuke su bile da se, uz dodatak vitamina D, kod novorodjenčadi poveća i unos vitamina A, ali se danas preporučuje dodavanje samo vitamina D, jer se smatra da majčino mleko sadrži dovoljnu količinu vitamina A. To znači da preparati koji sadrže vitamin D zajedno sa vitaminom A, nisu adekvatan dijetetski suplement za odojčad.

Zašto uljani a ne vodeni rastvor vitamina D

Vitamin D se bolje koristi iz uljanog rastvora nego iz vodenog. Za razliku od uljanog, vodeni rastvor sadrži i aditive (konzervanse i emulgatore) koji nisu preporučljivi za decu.
Takode, jako je bitno da uljani rastvarač za vitamin D ne bude sintetsko mineralno ulje, već kvalitetno biljno ulje koje je lako svraljivo i podnošljivo za želudac bebe.

Dodatno uzimanje vitamina D kod odraslih

S obzirom na to da je prirodni izvor vitamina D sunčeva svetlost sa koje je savremeni čovek uklonjen, jer je sunčanje štetno zbog „ozonskih rupa“, suplementacija je postala obavezna.

Kod odraslih, vitamin D utiče na prevenciju raznih maligniteta, naročito melanoma, zatim i autoimunih oboljenja, alergija, hipertenzije, umanjuje mogućnost infekcija i utiče na bolju regulaciju šećera u krvi. Primenom vitamina D smanjuje se broj obolelih od osteoporoze, Kod trudnica, vitamin D omogućava zdrav razvoj ploda, ali i očuvanje zdravlja majke.